Просвета, Београд, 2007.

Ово дело представља капиталну збирку научних студија из области културне антропологије, етнологије и фолклористике.

Главне карактеристике и структура књиге:

Књигу чини пажљиво укомпонован избор најбољих ауторових огледа из његових претходних истраживања, али и текстови који су у овој књизи објављени први пут.

Истраживање домаће традиције: Јовановић детаљно анализира специфичне феномене српске традиционалне културе и народне религије. То укључује обреде прелаза (попут рођења и склапања брака), сурови мит о лапоту (убијању старих), народне представе о демонологији (вампири, ђаволи, вештице), као и дубље значење Косовског мита и култа Светог Саве.

Универзалне антрополошке теме: Поред локалног контекста, аутор се бави свеопштим људским феноменима и егзистенцијалним питањима као што су значење бола, усамљеност, грех, маскирање и феномен псовања.

Магијско мишљење као константа: Аутор аргументује да магија није превазиђени облик свести из далеке прошлости, већ трајна људска стратегија суочавања са неизвесношћу и разумевања света која постоји и данас. Судбина се посматра као културни конструкт који директно диктира људско понашање и ритуале заштите.

Књига служи као изузетан водич кроз невидљиве, дубинске слојеве менталних структура и нашег колективног несвесног.

Више о теми видети књиге : Магија српских обреда - Српска књига мртвих - Тајна Лапота - Митска аура смрти - у оквиру Етнопсихологија и Танатологике