Магија српских обреда

Ова књига се директно надовезује на Јовановићево истраживање народне културе, али се фокусира на магијску праксу и њену улогу у свакодневном животу Срба. То је неопходно штиво за свакога ко жели да разуме дубинске слојеве српског народног веровања и како се дивља мисао (Клода Леви-Строса) манифестује кроз конкретне ритуале.

Светови, Нови Сад, 1993., Службени гласник, Београд, 2014,

Кључне теме књиге су:

Класификација магије: Аутор анализира различите облике магије — од заштитне (апотропејске) и исцелитељске до деструктивне.
Магија речи и обредна пракса: Јовановић истражује како се кроз бајалице, клетве и благослове покушава утицати на стварност.
Прелазни обичаји: Посебна пажња посвећена је обредима везаним за рођење, свадбу и смрт, где је магијска заштита била кључна за сигурност појединца и заједнице.
Смисао магијског чина: Аутор не посматра магију као „сујеверје”, већ као сложен систем мишљења који је помагао човеку да се суочи са непознатим и опасним силама.

Јовановић у овој књизи на веома занимљив начин објашњава однос магије и религије, не видећи их као супротности, већ као делове истог стабла:

Магија као „активна” компонента: Док религија подразумева молбу божанству и препуштање његовој вољи, магија је за Јовановића покушај човека да директно овлада силама природе. Магијски чин не чека милост, већ „присиљава” невидљиве силе да делују кроз тачно утврђен ритуал или реч.
Симбиоза у народној вери: Он истиче да је српско православље специфично по томе што су се хришћански елементи (молитве, светитељи, крст) дубоко испреплели са прастарим магијским поступцима. На пример, када се у бајалицама призива Богородица или свети Петар да отерају болест, то је чист пример спајања магијске структуре и религиозног садржаја.

Што се тиче конкретних обичаја, Јовановић често наводи примере који показују снагу те „магијске заштите”:

Магија прага: Праг куће се сматра границом између сигурног домаћег простора и опасног спољног света. Зато се младе преносе преко прага, а на њему се често обављају обреди жртвовања или заштите.
Обредно орање око села: Када би завладала епидемија (нпр. куга), два брата близанца би ноћу, потпуно нага и у тишини, заорала бразду око целог села. Та бразда је представљала „магијски круг” који никаква нечиста сила не може да пређе.
Магија огледала: Огледало се покрива када неко умре, не из сујеверја, већ да се душа покојника не би „заглавила” у одразу или да живи не би видели смрт у свом лику, што је класичан пример апотропејске (заштитне) магије.