Растварање душе

Нишки културни центар, Ниш, 2023.

Стваралачко биће је недељиво. Ма колико били разноврсни видови кроз које изражава своје креативне дамаре, јединствена мисао – где напоредно истрајавају антрополошка, етнографска, синеастичка, али и песничка свест, а све утемељене око главних онтолошких поставки и питања – обједињује стваралачки порив и позив Бојана Јовановића, што га чини истраживачем људског бића и битка кроз интегрални стваралачки процес, научнички и уметнички. Нећемо погрешити ако душу, у најширем смислу речи, поставимо на кључно место његовог истраживачког поља, па не изненађује ни њено појављивање у наслову изабраних песама објављених 2023. године.

Песничка књига Растварање душе пружа могућност читања готово комплетног досадашњег Јовановићевог песничког опуса, што додатно олакшава уочавање песничког развоја, промена и главних поетичких утемељења, али ствара и прилику да се релативно млађа читалачка публика упозна са његовим стваралаштвом, будући да је реч о аутору који се првим збиркама појавио још седамдесетих година прошлог века. Од самих почетака код Јовановића истрајава потреба за вишеструким креативним изразом, а у оквиру песничког искуства назире се идеја формирања књиге попут ове, која резултира модернистичком целовитошћу и идејном кохерентношћу, у складу са главним начелима његове деценијама грађене ауторске поетике.

Како смо већ поменули, један од најважнијих постулата Јовановићевог поетско-поетичког концепта утемељује се у истраживању душе, те је тако пролошка песма поменуте књиге – „Име душе” – испевана у форми обраћања сопственом унутрашњем 861 бићу – да ли си ти моје или ја твоје скровиште. Јовановић користи овај појам превазилазећи значења и конотације које он има у различитим дисциплинама и у различитим периодима, будући да истражује и човека и човечанство у свим добима, од митске прошлости до савремености, покушавајући да закључке уздигне до универзалног нивоа. У његовој поезији разазнаје се и сам процес сазнања који се одвија као потрага за општеважећим и интимним истинама, као антрополошки и психоаналитички чин истовремено, јер пружа и колективни и индивидуални одговор, постигнут посредством деловања интуитивног дела бића. Јовановићево певање о души, односно о аними, изведено је првенствено из когнитивне а не из емоционалне перспективе, где је увид формиран кроз домен промишљања, а не кроз непосредност емоционалног доживљаја, што би за поезију било сасвим очекивано, док се притом даје једнака важност и интуитивном, а не само рационалном сазнајном процесу...

Наставак текста Јелена С. Младеновић
ПОЛАЗИШТА И ИСХОДИШТА ПЕСНИШТВА БОЈАНА ЈОВАНОВИЋА

(Матица Српска, Kњига 515, свеска 6, јун 2025.)