Службени гласник, Београд, 2011.

Ова специфична књига нуди двоструки, комплементарни поглед на један од најфасцинантнијих културних феномена у Србији – на пророчанства, са посебним фокусом на Креманско пророчанство и традицију видовњака из села Кремна (Тарабића).

Две перспективе унутар књиге:

Научнички приступ – Бојан Јовановић (есеј „Изречено и проречено”):
Јовановић овој теми приступа са строго антрополошког и етнолошког становишта. Он анализира историјски контекст настанка креманских предсказања и демистификује популарну фаму која их прати. Аутор показује како пророчанство није статичан текст из прошлости, већ жива структура која се стално мења, дописује и прилагођава тренутним политичким и друштвеним потребама владајућих елита или колектива.

Песнички приступ – Мирко Демић (литерарни текст „Утваре четвртог пророштва”):
Демић истој теми прилази из уметничке, литерарне перспективе. Он кроз унутрашњи свет самог пророка проучава дубоку људску психолошку потребу за предвиђањем будућности, али и панику, немир и одговорност које то сазнање доноси са собом.

Кључна теза књиге: Страх од прошлости

Уредник књиге и критичари истичу да ово дело заправо разоткрива овдашњу доминацију „страха од прошлости”. Јовановић аргументује да људи на Балкану често тумаче и „проричу” прошлост под изговором да говоре о будућности. Пророчанство служи као психолошки штит и механизам одбране заједнице која у страху и неизвесности тражи утеху у унапред записаној судбини, уместо да преузме рационалну одговорност за своје поступке.

Књига представља изврстан спој кристалне научне јасноће и поетичког мистицизма, обима од свега 88 страна, али изузетне густине идеја.

Уколико желите да наставимо истраживање, јавите ми да ли вас занима:

Видети и књигу Карактер као судбина