HESPERIAedu (Хеспериа еду, Београд, 2014.

Ова студија представља једно од најзначајнијих теоријских дела Бојана Јовановића у којем истражује саму природу и улогу научника у стварању и тумачењу антрополошких текстова.

Главне идеје и концепт књиге:

Имагинација као стваралачка машта: Јовановић полази од става да антрополошка имагинација није произвољна фикција, већ стваралачка машта подложна обрасцима традиционалне културе. Она је кључни чинилац који научнику омогућава да доживи, разуме и веродостојно протумачи туђе или сопствене културне кодове.

„Литерарни заокрет” и улога аутора: Аутор анализира прекретницу у модерној антропологији, која је настала након објављивања интимних дневника Бронислава Малиновског. Јовановић наглашава да антрополог више није „невидљиви објективни посматрач”, већ субјект који своје научно дело обликује сопственим стилом, језиком и уметничким талентом.

Антрополошки аспект у делима великих мислилаца: Књига садржи десет повезаних есеја у којима аутор анализира како је антрополошка имагинација функционисала у делима неких од највећих светских и домаћих истраживача културе. Он детаљно испитује радове:

Зигмунда Фројда (психоаналитички контекст као књижевно стваралаштво)

Мирче Елијадеа (тумачење митова и светог)

Карлоса Кастањеде (границе између стварности, фикције и шаманизма)

Клода Леви-Строса (структурализам)

Домаћих великана: Симе Тројановића, Тихомира Ђорђевића и Веселина Чајкановића.

„Лична једначина” научника: Јовановић показује да се разумевање културе постиже усклађивањем научне методологије и личне осетљивости истраживача. Без те унутрашње маште и уметничке интуиције, антропологија остаје сува етнографска статистика, док са њом постаје жива наука о дубини људске душе и традиције.