Српска Византија

Књига „Српска Византија” је тематски научни зборник радова који је приредио Бојан Јовановић, а објављен је 1993. године у издању београдског Дома културе „Студентски град” (у оквиру култне библиотеке Трећи миленијум).

Главне тематске целине и концепт књиге:

Зборник је пажљиво структуриран и подељен на четири кључна поглавља која расветљавају различите аспекте византијско-српске симбиозе:

Светло православља: Ова целина се бави суштинским теолошким и филозофским разликама између православног Истока и католичког Запада. Разматрају се појмови као што су идентитет и култ иконе, концепт „преузимања крста” и начин на који се византијска црквена идеологија преточила у темеље српске средњовековне државе и светосавља.

Сјај и беда царства: Овде се кроз историјску и социолошку призму анализира феномен моћи Царства на Босфору. Аутори се баве парадоксом Византије – државе која је истовремено била расадник врхунске уметности, сакралне архитектуре и писмености, али и простор сурових политичких интрига, грађанских ратова и коначног трагичног пада који су Србија и Византија заједно доживеле пред османском најездом.

Царство и заједница: Овај део истражује како су се византијски правни системи, дворски церимонијал, уметнички канони и друштвени модели адаптирали на тлу средњовековне Србије. Фокус је на томе како су Немањићи (нарочито краљ Милутин и цар Душан) преузимали византијске обрасце моћи како би уздигли сопствену државу до нивоа царства, али задржавајући специфичан дух локалне заједнице.

Огледала и визије: Поглавље је посвећено трајању византијског мита након физичког пада Цариграда 1453. године. Истражује се како је Византија наставила да живи као духовна визија, „царство небеско” и унутрашњи етички оријентир у српској народној епици, колективном памћењу и модерној књижевности.

Синтезом ових текстова, Бојан Јовановић демистификује Византију као мртву цивилизацију и показује да је она заправо жива, унутрашња духовна реалност нашег простора. Србија се у овој студији не посматра као пука историјска копија већ као креативни баштиник и настављач византијског културног круга.