Orpheus Нови Сад, 2014.

Дерета, Београд, 2018.

Књига „Памћење и самозаборав” првобитно је објављена 2014. године у издању новосадске куће Orpheus, док је друго, допуњено издање објављено 2018. године за београдску издавачку кућу Дерета.

Главне теме и концепт књиге:

Памћење као чувар идентитета: Аутор полази од тезе да је памћење кључно за континуитет нашег постојања и представу коју имамо о себи. Све док памтимо, ми чувамо свој лични и колективни идентитет. Покушај вештачке промене идентитета заправо доводи до потискивања у заборав онога што нас је суштински одређивало.

Специфичност српског колективног сећања: Јовановић истражује како се српски народ кроз историју, народна предања, епску поезију и митове односио према кључним историјским догађајима и личностима. Он анализира креирање националних наратива који делују као „стабилизатори меморије”.

Памћење онога што се није догодило: Један од најзанимљивијих доприноса ове књиге јесте анализа фиктивног памћења. Аутор истиче да лажна сећања или памћење догађаја који се реално никада нису десили имају изузетну психолошку, духовну и социјалну снагу у једном народу, јер носе тежину и ауторитет живе традиције.

Дијагноза самозаборава: Појам „самозаборав” за аутора представља акутну друштвену дијагнозу. Он упозорава на опасност од некритичког одрицања од сопствене културне баштине у модерном добу. Међутим, показује и да је то одрицање често само привидно, јер оно што потиснемо у несвесно наставља да управља нашим поступцима из дубине.

Књига шаље снажну поруку да волети свој народ не значи ласкати му и прикривати његове мане, већ их одважно изнети на светлост дана, суочити се са њима и кроз истинско самопреиспитивање спречити историјско лутање.