Књига „О магији и религији” (избор из дела Веселина Чајкановића) први пут је објављена 1985. године у издању београдске куће „Просвета” (у оквиру култне библиотеке Баштина).

Бојан Јовановић је направио селекцију текстова, приредио ово дело и написао обимну научну студију у поговору под насловом „Српска народна религија у светлости Чајкановићевих проучавања”.

Значај и структура ове књиге:

Веселин Чајкановић (1885–1946) био је наш највећи класични филолог, етнолог и историчар религије. Пошто су његови капитални радови били расути по бројним часописима и предратним зборницима, Бојан Јовановић је овим избором спасао од заборава и приближио широј јавности суштину Чајкановићеве научне мисли.

Књига доноси дубинске студије о неколико кључних стубова прастаре вере:

Прежици паганизма у хришћанству: Разјашњава се како су Срби, примајући хришћанство, задржали стару словенску религију. Своја паганска божанства (пре свега врховног бога Дајбога) трансформисали су у култне хришћанске светитеље, нарочито у Светог Саву и Светог Николу.

Магијски и анимистички поглед на свет: Анализира се вера у мистичне моћи природе. Истражују се обреди везани за биљке (култ дрвета и записа), животиње (вук као култна животиња српског народа) и предмете са апотропејским деловањем (заштита од злих сила).

Обожавање предака и култ мртвих: Велики део избора посвећен је народним сахранама, задушницама, вери у онострани живот и ритуалима којима се заједница бранила од „нечистих мртваца” (вампира).

Бојан Јовановић у свом поговору даје изузетну стручну критику и анализу. Иако Чајкановића сматра зачетником модерне српске антропологије религије, Јовановић у овом есеју указује и на одређене теоријске заблуде свог претходника.

Док је Чајкановић покушавао строго да докаже да је српска религија примарно манистичка (заснована искључиво на култу предака), Јовановић, користећи савременије методе, аргументује да она има знатно шири, комплексне анимистички и магијски карактер.