Дерета, Београд, 2022.

Главне теме и концепт књиге:

Човек у „међусвету”: Јовановић полази од тезе да велики технолошки и цивилизацијски искорак ка стварању новог уједно представља и човеков радикалан отклон од дотадашњег традиционалног света. Савремени човек због тога егзистира у специфичном „међусвету”, изгубљен између старих вредности које је напустио и нове реалности коју још увек није морално уобличио.

Замор од вредности: Књига мапира забрињавајући феномен – заједница се отуђује и „отима” од истинских духовних вредности, што аутор види као последицу општег умора од вечите потраге за открићима, самооткрићима и моралним достигнућима. То доводи до процеса који Јовановић назива „реалност културног самопорицања”.

Технолошки системи као простор самопотврђивања: Аутор анализира како се преиспитивање људских могућности данас доминантно одвија кроз паметне уређаје (компјутере, таблете, паметне телефоне). Брзо информирање и технолошка умреженост стварају илузију напретка, док суштински продубљују унутрашњу кризу и отуђење појединца.

„Оделом вреднован човек”: У контексту критике модерног конзумеризма, књига се бави начинима на које је површност потиснула суштину. Спољашњи знаци статуса, естетика и материјална обележја (попут одевања и брендова) постали су примарно мерило људске вредности у друштву.

Наслов дела представља суптилну метафору и упозорење: пре него што буде присиљен да се коначно самообузда како не би себи нанео највеће, неповратно зло, човек мора одважно да преиспита границе свог деловања и моралне одговорности према сопственом наслеђу и будућности.