Карактерологија Срба

Ова студија представља један од најважнијих уредничких подухвата у нашој етнопсихологији, јер на једном месту окупља кључне текстове најзначајнијих домаћих и страних научника који су се бавили проучавањем менталитета и карактера српског народа.

Књига „Карактерологија Срба” је капитални научни зборник радова који је приредио Бојан Јовановић, а објављен је 1992. године у издању београдске куће „Научна књига”.

У зборнику су заступљени радови класика као што су: Јован Цвијић, Владимир Дворниковић, Слободан Јовановић, Драгиша Васић, Владимир Карић, Душан Недељковић, Сретен Вукосављевић, Владимир Велмар-Јанковић и немачки слависта Герхард Геземан.

Главне теме и концепт зборника:

Јовановићева уводна студија: Уводни текст „Срби у кључу националне карактерологије” доноси Бојанову дубинску антрополошку анализу. Он примећује парадокс – иако проучавање менталитета на Балкану има дугу традицију, Срби дуго нису имали јединствену, синтетисану књигу о свом карактеру, што је често доводило до лаког заборава створених вредности и политичких манипулација етничким особинама.

Цвијићева типологија: Кроз текстове Јована Цвијића, зборник приказује класичну поделу српског (и балканског) становништва на психичке типове: динарски, централни и панонски тип. Посебан акценат је на динарском типу, који одликују снажан понос, епска свест, култ предака, али и склоност ка наглим емоционалним реакцијама.

Дворниковићева психоанализа и меланхолија: Ослањајући се на делове из капиталне „Карактерологије Југословена” Владимира Дворниковића, зборник осветљава дубинску трагику, словенску меланхолију, терет историјских страдања (мотив „слутње катастрофе”) и начин на који се паганско и хришћанско наслеђе преплићу у свести домаћег човека.

Друштвени и политички карактер: Текстови Слободана Јовановића и Драгише Васића анализирају како се српски карактер испољава кроз институције, државотворност, однос према власти и кроз менталитет различитих генерација које су прошле кроз ратне и преломне историјске епохе.

Књига „Карактерологија Срба” је објављена на самом почетку ратова деведесетих година, због чега је понудила драгоцен научни и рационални оквир за разумевање дубинских, често ирационалних процеса који су поново почели да управљају судбином народа на овим просторима.