Фројдов антрополошки песимизам

Књига „Фројдов антрополошки песимизам” је научни и филозофски зборник радова који је Бојан Јовановић приредио и објавио 1990. године у издању београдског Дома културе „Студентски град”.

Књига окупља неке од најеминентнијих југословенских лекара, психолога, неуропсихијатара, антрополога и филозофа тог времена, међу којима су Владета Јеротић, Јован Рашковић, Душан Кецмановић, Војин Матић, Мурадиф Куленовић, Жарко Требјешанин, Андрија Гамс, Бора Кузмановић, Радоман Кордић и Новица Милић.

Главне теме и концепт зборника:

Фројдов поглед на људску природу: Наслов упућује на срж Фројдове позне филозофске и антрополошке фазе (највише изложене у делима попут „Неугода у култури” и „Тотем и табу”). Аутори у зборнику анализирају Фројдов скептицизам према људском моралном напретку, његову тезу о човеку као бићу којим владају моћни, често деструктивни несвесни нагони (Ерос и Танатос – нагон живота и нагон смрти) и чињеницу да је рат неизбежна константа људске историје.

Култура као репресија: Заједничка нит текстова јестe разматрање Фројдове идеје да цивилизација и култура почивају на спутавању, контроли и супресији човекових примарних нагона. Тај притисак ствара трајну неугоду, патњу и неурозе код модерног појединца. Човек је, према томе, трагично распет између биолошке потребе за задовољењем нагона и друштвене потребе за сигурношћу.

Мултидисциплинарна критика: Зборник има изузетну вредност јер Фројда не прихвата догматски. Владета Јеротић, на пример, Фројдов песимизам анализира из хришћанске и јунговске теолошко-психолошке визуре, док Јован Рашковић и Душан Кецмановић пружају драгоцен клинички и социјално-психијатријски осврт на то како се овај „песимизам” манифестује у друштвеним кризама на Балкану на прагу деведесетих година.

Трајна актуелност: Како у својим пратећим анализама примећује и сам приређивач Бојан Јовановић, Фројдове идеје нису изгубиле оштрину са протоком времена. Напротив, његов „антрополошки песимизам” послужио је као изврстан дијагностички алат за разумевање ирационалног понашања великих маса и деструктивних нагона који су убрзо након изласка ове књиге експлодирали у југословенским ратовима.

Зборник представља капитално сведочанство домаће хуманистичке мисли и незаобилазну станицу за сваког ко жели да разуме зашто човек, упркос савести и напретку науке, и даље тако лако посеже за самодеструкцијом и деструкцијом своје околине.