Етнопсихологија данас

Књига „Етнопсихологија данас” је интердисциплинарни научни зборник радова који је приредио Бојан Јовановић, а објављен је 1991. године у издању београдског Дома културе „Студентски град” (у оквиру значајне библиотеке Трећи миленијум).

Књига окупља врхунске српске научнике, академике и интелектуалце из области археологије, психологије, психијатрије и књижевности, међу којима су: Владета Јеротић, Војин Матић, Драгослав Срејовић, Душан Кецмановић, Жарко Требјешанин, Зоран Глушчевић и Петар Џаџић.

Главне теме и револуционарни концепти зборника:

Палеоетнопсихологија и археологија: Академик Драгослав Срејовић у свом тексту уводи појам палеоетнопсихологије. Он користи археолошке налазе (нарочито из Лепенског Вира) како би реконструисао менталне структуре, прастрахове и психолошке обрасце људи из праисторије, показујући како су ти древни кодови део нашег колективног психолошког наслеђа.

Хеуристички изазов етнопсихологије: Сам приређивач Бојан Јовановић у уводној студији „Хеуристички изазов етнопсихологије” скида идеолошке и политичке блокаде са ове науке. Он показује да проучавање менталитета једног народа није увод у шовинизам (како је догматски марксизам дуго тврдио), већ неопходан кључ за разумевање дубинских покретачких снага друштва, нарочито у преломним историјским тренуцима.

Психоаналитички и клинички аспекти: Аутори попут Војина Матића, Владете Јеротића и Жарка Требјешанина примењују фројдовску и јунговску психоанализу на балкански простор. Они анализирају специфичне црте карактера домаћег човека – као што су ауторитарност, деструктивни инат, склоност ка идеализацији вођа и култ жртве.

Дијагноза националног карактера пред рат: Излазак ове књиге 1991. године имао је готово пророчки карактер. Психијатар Душан Кецмановић и други сарадници сецирали су како се под утицајем друштвене кризе рационално мишљење брзо урушава, а масе се враћају архаичним, регресивним племенским облицима понашања.