Антологија снова

Службени гласник, Београд, 2012.

„Антологија снова”, коју је приредио др Бојан Јовановић, јединствено је дело у српској култури.

Концепт и три модела сна у књизи

Јовановић је књигу поставио према оригиналном принципу, делећи је на три велике и заокружене тематске целине које прате различите начине пројављивања оностраног и несвесног:

Снови у књижевној аури: Први део доноси хронолошки преглед снова који су уткани у саму срж светске књижевности. Овде су заступљени записи од најстаријих времена — попут Епа о Гилгамешу, Пенелопиног сна из Хомерове Одисеје и Набукодоносорових снова из Старог завета — па све до модернијих уметничких остварења, као што је чувени Татјанин сан из Пушкиновог Евгенија Оњегина.

Снивање на јави: Други део се бави такозваним „сањањем отворених очију”. Ту су сакупљене визије, уметничка сањарења, фантазмагорије и несанице великих мислилаца и писаца, међу којима су Емануел Сведенборг и Франц Кафка.

Од записа до жанра: Трећи, читаоцима често најзанимљивији део, доноси аутентичне и стварне снове које су великани српске и светске културе лично доживели и записали. Кроз њихове сопствене речи упознајемо снове Дантеа Алигијерија, Лазе Костића, Милорада Павића, Десанке Максимовић, али и редитеља Луиса Буњуела и Ингмара Бергмана. Посебно место заузимају и лични дневнички записи снова самих утемељивача психоанализе — Сигмунда Фројда и Карла Густава Јунга.

Главна антрополошка порука аутора

Као антрополог, Бојан Јовановић указује на то да модерни човек, у тежњи да изгради извесност на материјалном свету, често потцењује оно духовно и невидљиво. Он истиче да креативни снови имају огромну генеративну моћ. Као примере наводи Мери Шели, која је у сну добила визију из које је настао Франкенштајн, или Игора Стравинског, коме је сан открио музичку замисао за Посвећење пролећа.